Psalms 39

1Rekoh: čuvaću se na putovima svojim da ne zgriješim jezikom svojim; zauzdavaću usta svoja, dok je bezbožnik preda mnom.

2Bijah nijem i glasa ne pustih; mučah i o dobru. Ali se tuga moja podiže, 3Zapali se srce moje u meni, u mislima mojim razgorje se oganj; progovorih jezikom svojim:

4Kaži mi, Gospode, kraj moj, i dokle će trajati dani moji? da znam kako sam ništa. 5Evo s pedi dao si mi dane, i vijek je moj kao ništa pred tobom. Baš je ništa svaki čovjek živ.

6Baš hodi čovjek kao utvara; baš se uzalud kida, sabira, a ne zna kome će dopasti. 7Pa šta da čekam, Gospode? Nad je moj u tebi.

8Iz svega bezakonja mojega izbavi me, ne daj me bezumnome na potsmijeh. 9Nijem sam, neću otvoriti usta svojijeh; jer si me ti udario.

10Olakšaj mi udarac svoj, silna ruka tvoja ubi me. 11Ako ćeš karati čovjeka za prijestupe, rastočiće se kao od moljaca krasota njegova. Baš je ništa svaki čovjek.

12Slušaj molitvu moju, Gospode, i čuj jauk moj. Gledajući suze moje nemoj mučati. Jer sam gost u tebe i došljak kao i svi stari moji. Nemoj me više gnjevno gledati, pa ću odahnuti prije nego otidem i više me ne bude.

13